Znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja Srbije

Stanje ekonomije i finansija u Srbiji pokazuju da je epidemija redukovala privređivanje i uvećala troškove države; epilog je znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja.

Ukoliko tokom jeseni ili zime naiđe novi talas korona zaraze, biće i znatno teže. Doduše, Srbija ne bi bila izuzetak, mnoge države bi mogle lako da se nađu pred bankrotom.

Posle prvih sedam meseci, budžetski deficit Srbije je dostigao 2,8 milijrade evra, čak četiri petine od predviđenih 3,5 milijarde za celu godinu. Razlog je jasan, uvećani troškovi države uslovljeni naletom opasnog virusa.

Kako je ekonomija usporena, priliv u budžet je za pet odsto manji nego lane u istom periodu. Nasuprot tome, troškovi države su uvećani za 24,8 odsto. Reč je, pre svega, o pomoći države privredi da u teškim okolnostima očuva vitalnost.

Samo za podršku zaradama zaposlenih u najugroženijim delatnostima, Srbija je iz budžeta isplatila 1,35 milijarde evra. Efekat podrške je vidljiv, do sada su izostala masovnija otpuštanja.

Kamate narasle

No, epidemija traje znatno duže nego što se u početku predviđalo, pitanje je koliko dugo će država moći da podržava privredu i da pomaže pojedine slojeve stanovništva. Odgovor nije težak, onoliko koliko će se moći da se zadužuje.

Jer, podsetimo, ne postoji nikakva prikrivena državna ušteđevina koja bi se sada koristila. Jedini prihod države je onaj budžetski. A sve što se potroši iznad visine budžeta pokriva se pozajmicom.

Još u aprilu Srbija je emitovanjem sedmogodišnjih euroobveznica na londonskom tržištu pozajmila dve milijarde evra. Novac je uneo sigurnost u svakodnevni život, međutim cena zajma u otežanim uslovima nije izostala; kamata je 3,375 odsto.

Podsetimo, lane u jesen, takođe emitovanjem euroobveznica, Srbija se zaduživala uz kamatu od 1,25 odsto. Očito da je korona zaraza povećala procenu rizičnosti, bar prema viđenju investitora.

Percepcija investitora

Pre dve nedelje, Srbija se zadužila i emitovanjem dinarskih obveznica na rok od čak 12 godina. Mada je pred izlazak na domaće finansijsko tržište bilo skeptika, kupaca je bilo.

Istina, kamata je četiri odsto, naspram 3,8 odsto koliko je bila na srpske hartije emitovane u avgustu. Tokom februara, pre epidemije, Srbija je dugoročne dinarske pozajmice dobijala i uz prinos od 3,4 odsto.

Očigledno, cena zaduživanja je porasla. Bilo da je reč o kreditima u devizama ili dinarima. Šta je pak razlog da rastu kamata?

S obzirom na to da je inflacija minimalna, kurs dinara stabilan, preostaje jedino da su investitori povećali stepen rizičnosti plasiranja novca u Srbiju. Pojedine zemlje koje po ekonomskim parametrima tokom epidemije stoje uočljivo slabije od Srbije, posuđuju uz manju kamatu.

Tako, recimo, Hrvatska svojim euroobveznicama zajmi na pet godina uz samo 1,5 odsto prinosa. Prednost suseda, čija je glavna delatnost turizam ozbiljno pogođen zarazom, jeste članstvo u Evropskoj uniji, što u ovakvim situacijama investitori možda i previše boduju.

Stabilni inflacija i kurs dinara

Svakako da kamata raste što se dužnik više zadužuje. Rast prinosa od bezmalo 20 odsto za samo šest meseci na srpske dinarske obveznice, umnogome je posledica i aprilske evro pozajmice od dve milijarde evra.

Pogoršao se odnos visine duga naspram BDP i takav trend investitori percipiraju kao nov rizik. Rast kamata je pak prva posledica povišene rizičnosti. Ipak, mora se primetiti da je ugodno iznenađenje da ima ulagača spremnih da državi Srbiju, u jeku opasne epidemije, pozajmljuje na rok od čak dvanaest godina, i to u lokalnoj valuti.

Investitori, dakle, predviđaju da će na duže vreme u Srbiji biti stabilni i inflacija i kurs valute.

Tokom trajanja opasne boljke i sledstvene redukcije ekonomije, Srbija se, finansijski posmatrano, ponaša opreznije od većine zemalja. Svi se, i ne samo države, već i korporacije, zadužuju, pa je prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda ukupna zaduženost 3,3 puta veća od globalnog BDP, dok je zbir javnih dugova svih država sasvim blizu vrednosti jednogodišnje proizvodnje.

Korona epidemija je prinudila sve države da uvećavaju budžetske deficite i tako nastale rupe “krpe” novim pozajmicama.

Virus prva briga

Istovremeno, MMF štetu nastalu kao posledicu pandemije procenjuje na 11.000 milijardi dolara, od čega polovina otpada na umanjeni budžetski priliv, polovina na pomoć države privredi i stanovništvu.

Međutim, rast kredita ima granicu koja zavisi od stanja ekonomije države. Mnoge države su gotovo dodirnule liniju do koje se može zaduživati pa je “dežurni svetski policajac” upozorio da bi novi pandemijski talas mnoge države mogao dovesti pred bankrot, što zbog daljeg usporavanja ekonomije, što zbog sve skupljih kredita. Posebno su u opasnosti veće države u znatnoj meri oslonjene na turizam, poput Italije, Španije, Grčke, Turske, Hrvatske, Egipta…

Gotovo sve ove zemlje su važni ili veći naši ekonomski partneri, pa bi (i) tako novi nalet korona virusa ostavio ozbiljan pečat i na srpsku ekonomiju.

Očito, dok neobičan virus žari po svetu nema nam drugo do učiniti sve da njegovo prisustvo u Srbiji bude što manje. To će nam i narednih meseci biti prva obaveza, važna ne samo za zdravlje svakog od nas, već i za što bolje funkcionisanje ovdašnje ekonomije.

Izvor: B&F

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate to: