Lancet: Umiranje od korone je podstakla “savršena oluja” rasta hroničnih bolesti i propusta u zdravstvu

Interakcija koronavirusa i kontinuirani globalni porast hroničnih bolesti i srodnih faktora rizika, uključujući gojaznost, visok nivo šećera u krvi i zagađenje vazduha, tokom poslednjih 30 godina, stvorila je “savršenu oluju”, koja je podstakla umiranje od koronavirusa. Najnovija otkrića Studije globalnog opterećenja bolestima (GBD), objavljena u časopisu The Lancet, pružaju novi uvid u to koliko su zemlje dobro bile pripremljene u pogledu osnovnog zdravlja za pandemiju COVID-19.

Studija takođe otkriva da je porast izloženosti ključnim faktorima rizika (uključujući visok krvni pritisak, visok šećer u krvi, visok indeks telesne mase-BMI i povišeni holesterol), u kombinaciji sa porastom broja smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti u nekim zemljama (npr. SAD i Karibi), da se svet možda približava prekretnici u povećanju trajanja očekivanog života. Autori naglašavaju da se obećanja o prevenciji bolesti, vladinim akcijama ili podsticajima koji omogućavaju zdravije ponašanje i pristup resursima zdravstvene zaštite, ne ostvaruju širom sveta.

Globalna studija je analizirala 286 uzroka smrti, 369 bolesti i povreda i 87 faktora rizika u 204 zemlje i teritorije.

„Većina ovih faktora rizika može se sprečiti i izlečiti, a suočavanje će doneti ogromne socijalne i ekonomske koristi. Ne uspevamo da promenimo nezdrava ponašanja, posebno ona koja se odnose na kvalitet ishrane, unos kalorija i fizičku aktivnost, delom i zbog neadekvatne pažnje politike i finansiranja za javno zdravlje i istraživanje ponašanja “, kaže profesor Kristofer Marej direktor Instituta za zdravlje, merenje i vrednovanje (IHME) na Univerzitetu u Vašingtonu, SAD, koji je vodio istraživanje.

Nekoliko faktora rizika i nezaraznih bolesti (NCD) koje je studija istakla, uključujući gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, povezani su sa povećanim rizikom od ozbiljnih bolesti i smrti od COVID-19. Ali bolesti ne deluju samo biološki, već su interakciji i sa socijalnim faktorima. Potrebne su hitne mere da bi se rešila sindemija hroničnih bolesti, socijalne nejednakosti i koronavirusa – odnoseći se na interakciju nekoliko epidemija koje pogoršavaju teret bolesti kod populacija koje su već opterećene i povećavaju njihovu ranjivost.

Dr Ričard Horton, glavni urednik časopisa The Lancet, kaže: „Sindemijska priroda pretnje sa kojom se suočavamo zahteva ne samo da tretiramo svaku nevolju, već i da se hitno pozabavimo osnovnim socijalnim nejednakostima koje ih oblikuju – siromaštvu, stanovanju, obrazovanju , i rasom, koje su sve snažne odrednice zdravlja “. Nastavlja, „COVID-19 je akutna-hronična zdravstvena nužda. A hroničnost sadašnje krize se ignoriše na našu buduću opasnost. Nezarazne bolesti igrale su presudnu ulogu u pokretanju više od miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih koronavirusom do danas i nastaviće da oblikuju zdravlje u svakoj zemlji nakon smirivanja pandemije “.

Ljudi u Evropi žive duže ali su lošeg zdravlja

Širom Evrope, očekivani životni vek – broj godina koje čovek može da očekuje da živi u dobrom zdravlju – neprekidno se povećavao tokom poslednjih 30 godina, ali nije rastao toliko kao očekivani životni vek pri rođenju, što ukazuje na to da ljudi žive više godina u lošem zdravstvenom stanju. Portugalija i Španija su postigle očekivani životni vek pri rođenju za oba pola koji je više od 5 godina veći od očekivanog na osnovu njihovog nivoa SDI (Socio-demografski indeks je kombinovana mera prihoda, godina školovanja i stope plodnosti). Suprotno tome, muškarci rođeni u Nemačkoj 2019. imali su očekivano trajanje života 0,3 godine niže od očekivanog na osnovu njihovog nivoa SDI.

Razlike između zemalja sa najvećim i najnižim očekivanim zdravim životnim vekom su oštre. U 2019. godini Rusija je imala najnižu, 63,7 godine, a Island najvišu, 71,9 godina. Estonija je zabeležila najveći porast očekivanog životnog veka u Evropi u poslednjih 30 godina, napredujući sa skoro 7 godina zdravog života; dok je Crna Gora zabeležila malo poboljšanja (porast od 1 godine), dok se kod ljudi rođenih 2019. godine se očekuje da žive samo 66,4 godine u dobrom zdravlju.

Nezarazne bolesti su sada odgovorne za više od 80% prevremenih smrti i lošeg zdravlja (DALY indeks koji je zbir godina potencijalnog života izgubljenog zbog prerane smrti i godine produktivnog života izgubljene usled invalidnosti)) širom Evrope. Najveći doprinos povećanju gubitka zdravlja (DALY) tokom poslednjih 30 godina u centralnoj i zapadnoj Evropi bili su dijabetes i Alchajmerova bolest i druge demencije; u istočnoj Evropi su ishemijska bolest srca i ciroza i druge hronične bolesti jetre bile najveće rastuće pretnje po zdravlje.

Duvan i pritisak vodeći faktori rizika

Širom Evrope, duvan i visoki sistolni krvni pritisak bili su vodeći faktori rizika za pogoršanje zdravlja (DALY) u 2019. Duvan je doprineo u više od 20% svih bolesti i prevremenih smrti u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji , dok je loša ishrana doprinela između 10-20% ukupnom teretu bolesti u većini centralne i istočne Evrope.

Pet glavnih faktora rizika za smrt u zapadnoj Evropi u 2019. godini bili su visok krvni pritisak (što je doprinelo 787.000 smrtnih slučajeva), upotreba duvana (697.000 smrtnih slučajeva), dijetetski rizici (546.000 smrtnih slučajeva), visok šećer u krvi (540.000 smrtnih slučajeva) i visok BMI (406.000 umrlih).

Tokom proteklih 30 godina, ukupne stope smrtnosti starih od 15 do 49 godina opale su za najmanje 50% u Švajcarskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Finskoj, Luksemburgu i Danskoj. Ali, stope smrtnosti u ovoj starosnoj grupi povećale su se za 11% u Rusiji i 57% u Ukrajini od 1990. Stope smrtnosti zbog ciroze, HIV / AIDS-a, kardiomiopatije i miokarditisa, infekcija donjih disajnih puteva i raka jetra povećale su se za više od 100 % među mladima od 15-49 godina u Ukrajini i Rusiji.

Životni vek ne raste u svim zemljama

Iako se globalni očekivani životni vek – broj godina koje osoba može očekivati da ima dobro zdravlje – neprekidno povećavao (za preko 6,5 godina) između 1990. i 2019. godine, nije porastao toliko kao ukupni očekivani životni vek u 198 od 204 zemlje, što ukazuje na to da ljudi žive više godina ali lošeg zdravlja.

Invalidnost, a ne rana smrt, čini sve veći udeo u globalnom opterećenju bolestima – povećavajući se sa oko petine (21%) u 1990. na više od trećine (34%) u 2019. U 11 zemalja više više od polovine svih zdravstvenih gubitaka (merenih životnim godinama prilagođenim invaliditetu) sada je zbog invaliditeta uzrokovanih hroničnim bolestima i povredama – uključujući Singapur, Island, Norvešku, Irsku, Australiju, Novi Zeland i Katar.

Globalni napori u zdravstvu za suzbijanje zaraznih bolesti i bavljenje prenatalnom negom bili su uspešni u poboljšanju zdravlja dece mlađe od 10 godina u poslednjih nekoliko decenija (sa ukupnim opterećenjem bolestima koje je opalo za približno 55%), ali to nije slučaj u starijim starosnim grupama.

Deset najvećih uzročnika koji su doprineli ugrožavanju zdravlja širom sveta tokom poslednjih 30 godina, mereno najvećim apsolutnim povećanjem broja DALY uključuje šest uzroka koji u velikoj meri pogađaju starije odrasle osobe – ishemijska bolest srca (rast za 50% između 1990. i 2019, dijabetes (porast 148%), moždani udar (32%), hronična bolest bubrega (93%), rak pluća (69%) i gubitak sluha vezan za uzrast (83%).

Pored toga, četiri uzroka su česta od tinejdžerskih godina do starosti – HIV / AIDS (128%), grupa mišićno-skeletnih poremećaja (129%), bolovi u leđima (47%) i depresivni poremećaji (61%).

Na primer, od 1990. do 2019. godine, broj DALY zbog ishemijske bolesti srca porastao je za više od 400% na Filipinima, dok je broj DALY zbog dijabetesa porastao za više od 1000% u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Takva povećanja lošeg zdravlja prete da opterete zdravstvene sisteme koji nisu dobro opremljeni da se nose sa hroničnim stanjima povezanim sa rastućom populacijom koja stari. U 2019. godini glavni uzroci gubitka zdravlja znatno su se razlikovali među starosnim grupama. Povrede na putu, poremećaji glavobolje, HIV / AIDS, bolovi u leđima i depresivni poremećaji bili su dominantni zdravstveni problemi kod mlađih ljudi od 10 do 49 godina. Nasuprot tome, ishemijska bolest srca, moždani udar i dijabetes bili su glavni faktori lošeg zdravlja kod ljudi starih 50 i više godina.

Napredak u zdravstvu stagnira u većini zemalja

Tokom protekle decenije, globalni napredak u zdravstvu bio je neujednačen. Zemlje sa niskim i srednjim prihodima (LMIC) postigle su impresivan napredak u zdravstvu, uglavnom kao rezultat uspešnih napora protiv zaraznih bolesti, bolesti majki i novorođenčadi. Na primer, Etiopija, Sudan i Bangladeš beleže godišnje smanjenje od 2% ili više starosno standardizovanih stopa gubitka zdravlja (DALY).

Ali autori upozoravaju da zdravstveni sistemi LMIC nisu dobro opremljeni da se nose sa sve većim teretom hroničnih bolesti – koje su porasle među zemljama sa nižim i srednjim dohotkom sa oko trećine ukupnog opterećenja bolestima 1990. godine na skoro dve trećine u 2019. Dalje, dok je smrtnost od zaraznih bolesti znatno opala među LMIC zemljama, smrtnost od hroničnih bolesti je u porastu.

Na primer, u Uzbekistanu je dijabetes porastao sa 21. na peti vodeći uzrok smrti (povećanje broja umrlih za 600%). Isto tako, na Filipinima, ishemijska bolest srca porasla je sa petog na vodeći uzrok smrti (porast od preko 350%).

Poboljšanja u zdravstvu počela su da stagniraju u većini zemalja sa višim prihodima, a čak su se preokrenula u nekoliko zemalja, posebno u SAD-u, gde je starosno standardizovana stopa gubitka zdravlja porasla za skoro 3% tokom poslednje decenije. Autori veruju da razlozi za ovaj nedostatak napretka mogu uključivati sve veće stope gojaznosti, kao i umanjenje potencijala za smanjenje pušenja i za dalja poboljšanja u obuhvatu tretmana za visok krvni pritisak i visok holesterol, koji će biti neophodni da bi se održao pad umiranja od kardiovaskularnih bolesti.

Vreme je da globalno zdravstvo promeni smer

„Kako invalidnost postaje sve veći udeo globalnog tereta bolesti i sve veća komponenta zdravstvenih troškova, postoji hitna i ubedljiva potreba za identifikovanjem novih, efikasnijih intervencija“, kaže Marej.

Tokom protekle decenije došlo je do naročito velikog i zabrinjavajućeg povećanja (preko 0,5% godišnje na globalnom nivou) izloženosti nekoliko visoko sprečivih rizika – gojaznosti, visokom šećeru u krvi, upotrebi alkohola i droga – koji doprinose rastućem teretu hroničnih bolesti i ističu kritičnu potrebu za snažnijim naporima u javnom zdravstvu.

Najveći kumulativni uticaj na zdravlje dolazi od zapanjujućeg porasta metaboličkih rizika, koji su od 2010. godine porasli za 1,5% godišnje. Zajedno, metabolički rizici (visoki Indekss telesne mase-BMI, povišeni šećer u krvi, povišen krvni pritisak i povišen holesterol) činili su skoro 20% ukupnih zdravstvenih gubitaka širom sveta u 2019. godini – 50% više nego 1990. godine (10,4%). Oni su takođe odgovorni za ogroman broj smrtnih slučajeva širom sveta – visoki krvni pritisak doprinosi jednom od pet umrlih (skoro 11 miliona) u 2019. godini, visokom šećeru u krvi (6,5 miliona smrtnih slučajeva), visokom BMI (5 miliona) i visokom holesterolu ( 4,4 miliona). Među glavnim rizicima od hroničnih bolesti, samo je pušenje znatno opalo. Najveći napori na sprovođenju međunarodnih politika kontrole duvana zabeležili su pad izloženosti pušenju za gotovo 10% širom sveta od 2010. godine, iako duvan ostaje vodeći uzrok smrti u mnogim zemljama sa visokim prihodima, uključujući SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Japan, Belgiju i Dansku 2019; i odneo je skoro 9 miliona života širom sveta.

Uticaj faktora rizika takođe se veoma razlikuje u zavisnosti od regiona. U većem delu Latinske Amerike, Azije i Evrope, visok krvni pritisak, visok šećer u krvi, visok BMI i upotreba duvana najviše doprinose lošem zdravlju. U Okeaniji su neuhranjenost i zagađenje vazduha među vodećim rizicima. Najizrazitije razlike su u subsaharskoj Africi, kojom za razliku od ostalih regiona dominira neuhranjenost; nebezbedna voda, sanitacija i pranje ruku; zagađenje vazduha; i nebezbedan seks. „Jednostavno pružanje informacija o šteti ovih rizika nije dovoljno“, rekla je koautorka profesor Emanuela Gakidu iz IHME.

Autori naglašavaju da je sada već prekasno prepoznato koliko je socijalni i ekonomski razvoj važan za celokupno zdravlje i potreba za mnogo širim pristupom koji više pažnje posvećuje svim pokretačima zdravlja stanovništva.

U pratećem uvodniku iz broja u kojem je objavljenjo istraživanje iz časopisa The Lancet stoji: „Iako treba obratiti pažnju na kontrolu prenošenja teškog akutnog respiratornog sindroma koronavirusa 2 u zajednici i zaštitu onih koji su najugroženiji od njegovih posledica, uspeh će zahtevati obimniju strategiju. COVID-19 je sindemija infekcije koronavirusom u kombinaciji sa epidemijom nezaraznih bolesti, koje deluju na socijalni supstrat siromaštva i nejednakosti. Poruka GBD je da ukoliko se ne reši duboko ugrađena strukturna nejednakost u društvu i ukoliko se ne usvoji liberalniji pristup imigracionim politikama, zajednice neće biti zaštićene od budućih zaraza i zdravlje stanovništva neće postići dobitke koje globalni zagovornici zdravlja traže. Vreme je da globalna zdravstvena zajednica promeni smer. “

Izvor: Nedeljnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate to: