Bure baruta na Zapadnom Balkanu, samo što ne eksplodira. Srpski etnički prostori kontinuirano su izloženi destruktivnim procesima spolja koje srpski narod ničim nije izazvao. Najnoviji sinhronizovani udar na SPC u Crnoj Gori i dejtonsku poziciju Republike Srpske u BiH, uz hronične napetosti u Hrvatskoj i na Kosmetu po ko zna koji put dokazuju da agresija na srpski narod nije prestala formalnim završetkom NATO bombardovanja i da njen uzrok nisu ni aktuelni politički režimi, ni njihovi konkretni potezi već dublji, geopolitički i geostrateški interesi određenih struktura svetske moći. Koje su to strukture, koji mogu biti njihovi ciljevi i kako se tome uspešno suprotstaviti pričamo sa Prof. dr Vinkom Perićem, naučnikom multidisciplinarne orijentacije u sagledavanju društvenih kretanja, bezbednosnim ekspertom i vlasnikom uticajnih elektronskih medija u Republici Srpskoj, čovekom čiji patriotsko-inovativni projekti traju a procene i prognoze društvenih kretanja se ostvaruju.

Poštovani profesore, zahvaljujem na izdvojenom vremenu i prilici da porazgovaramo o aktuelnom političko-bezbednosnom trenutku regiona i pozicije srpskog naroda u njemu, nakon komplikovanja situacije u Crnoj Gori i najnovije odluke Ustavnog suda BiH vezano za imovinu Republike Srpske. Da počnemo od onog osnovnog pitanja koje se nameće ako stvari hoćemo da šire posmatramo, a znam da ih vi uvek tako posmatrate, da li je vremenska podudarnost između ovoga u Crnoj Gori i odluke Ustavnog suda u Bosni slučajna i koji su joj zajednički imenitelji?

Pozdrav poštovani gospodine Vanja, i hvala na pozivu, uz naglasak da je ovo jedan od retkih medija za koji pristajem da govorim nakon mog političkog povlačenja iz javnosti i predaje moje prve Srpske napredne stranke RS na Balkanu, osnovane 1997. godine. Kao što Vaši čitaoci pretpostavljam znaju ja se odavno politikom ne bavim aktivno već o aktuelnim političkim procesima uvek govorim u sklopu šireg mondološkog sagledavanja društvenih kretanja koja su predmet mojih naučnih izučavanja, pa otuda stavovima koje iznosim ne treba davati dnevno-političku konotaciju. Imam potrebu da ovo istaknem jer se u par navrata desilo da se neki moji stavovi istrgnu iz konteksta kako bi se njima manipulisalo u dnevno političke svrhe.


Deo ljudi ne razume moja predviđanja, deo nema validnih imformacija već veruje političarima kojima je profesionalni posao da manipulišu, da ne kažem lažu, a deo ne gleda šire i usko segmentno posmatra stvari i procese te ne prihvataju faktor vreme koje se u mom slučaju uvek mora uzeti u obzir! Nemožete ni voćku jesti dok je zelena!


Što se tiče odgovora na Vaše pitanje prilično je jasno da podudarnost ovih dešavanja nikako ne može biti slučajna i da im je zajednički imenitelj njihov antisrpski karakter, a direktni cilj dalje „rasrbljavanje“ srpskih etničkih prostora čiji kontinuitet postoji vekovima. Vidljivo je i ko su izvršioci, sa njima bi se lako. No, pravo je pitanje ko su, u svetskim kuloarima moći, stvarni nalogodavci onoga što se sada dešava srpskom narodu u regionu? Neki istaknuti naši intelektualci skloni su da, zbog nedavne izjave generala Hodžisa, bivšeg komandanta američkih kopnenih snaga u Evropi, da je SPC podrška ruskom uticaju na Balkanu, skloni da uzroke poslednjih dešavanja traže u uticaju NATO-a ili Amerike. Tu Hodžisovu izjavu svakako ne treba zanemariti, ali ako u pomoć prizovemo Istoriju, drevnu učiteljicu Života, a ja ću kao počasni doktor istorijskih nauka Instituta za nacionalnu istoriju iz Njujorka svakako to učiniti, onda lako dođemo do toga da je taj mehanizam „rasrbljavanja“, koji se sada tako očito primenjuje u regionu, zapravo uspostavljen mnogo pre nego što je NATO uopšte nastao, i da ima svoj istorijski kontinuitet, samo što se poput reke ponornice on nekad vidi, a nekada ne. Pa, zapitajmo se, onda, koja to mračna sila, mnogo starija i uticajnija od NATO-a, koja objedinjuje mnoge upravljačke mehanizme savremenog sveta i koja se već vekovima bori protiv pravoslavlja i pravoslavnih naroda i stoji iza ovih antisrpskih procesa?


Odgovor može biti samo jedan – Vatikan! Oni kojih se treba čuvati i kad darove nose, koji se nekad vide, nekad ne, ali uvek deluju i nikada ne odustaju od maksime svog glavnog reda (jezuita) da „cilj opravdava sredstvo“, očito smatraju da je sada vreme da iz senke kontinuirano krenu u ofanzivu. I ako u tom Svetlu postavimo stvari onda nam mnogo toga postaje jasnije i u Crnoj Gori, i u BiH, ali i u Hrvatskoj koja tranziciju predsedničke vlasti doživljava u jednoj čudnoj anti-masonskoj histeriji.

E, sad, profesore Periću, odgovor jeste jasan i temeljan, ali neminovno otvara niz drugih jako zanimljivih pitanja. Da prvo pojasnimo malo ovo o „izvršiocima“. U oba slučaja radi se o pravnim aktima koja su u naizgled legalnom postupku donele odgovarajuće državne institicije. U Crnoj Gori sporni „Zakon o slobodi veroispovesti“ donela je Skupština, a u BiH je Ustavni sud doneo odluku kojom se zabranjuje upisivanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem na Republiku Srpsku. Dakle, praktično su „izvršioci“ državne institucije koje su delovale u okviru uspostavljenih pravnih sistema. Šta se tome može formalno-pravno prigovoriti, s obzirom na sadržaj?

Mnogo toga, verujte. Čak i da ne polazimo od poznate činjenice da legalnost i legitimnost nekada mogu biti međusobno suprostavljene kategorije, u ova dva slučaja imamo kršenje oba ova principa. Počeću od nesporne činjenice da su i Crna Gora i BiH države ograničenog suvereniteta, prva članstvom u NATO, druga samom prirodom Dejtonskog sporazuma, s tim da je ova prva pod vlašću jednog korumpiranog autokratskog režima koji je već pune dve decenije očigledno ucenjen na potpuno vazalstvo u međunarodnim odnosima, a ova druga predstavlja eksperimentalnu teritoriju za utvrđivanje globalističkih mehanizama za upravljanje narodima i teritorijama. Ni jedna ni druga kao takve ne poseduju nikakav državni autoritet i jasno je kako im je donošenje ovih „pravnih“ akata baš u ovom trenutku naloženo. I to mora izazvati veliku sumnju.


Sa druge strane, sporni Zakon u Crnoj Gori izglasan je tako što su na dan glasanja hapšeni opozicioni poslanici koji su bili protiv Zakona i koji su ukazivali na njegovu jasnu suprotnost sa Ustavom Crne Gore u mnoštvu detalja. To ne može biti čak ni formalno legalno i legitimno, bez obzira na nespornu skupštinsku većinu koja je Zakon izglasala. Jer, takva većina može izglasati da se, recimo, Sunce okreće oko Zemlje i šta ćemo s tim? Tu imamo i nespornu činjenicu da Zakon sužava prava SPC koja ona sada ostvaruje, što je nespojivo sa duhom evropskog zakonodavstva. Mogu se dati veća prava, ne mogu se suziti postojeća. I mnogo toga još.


U Bosni imamo situaciju da se po ko zna koji put odluke na štetu Srpske donose na bazi glasova stranih sudija u Ustavnom sudu, čiji glasovi uz pomoć muslimanskih preglasaju srpske i hrvatske. Njihova očita naklonost muslimanskom faktoru ne bi bila ništa sporno samo po sebi da nije činjenice da je njihov mandat po Dejtonskom sporazumu trebalo da traje svega 5 godina, a oni deluju već 25 na bazi vandejtonskih mehanizama. A kako bi apsurdnost onoga što su sada izglasali prikazao Vašim posetiocima navešću primer distrihta Brčko na čijem univerzitetu radim kao profesor, pa poznajem situaciju. Brčko je zbog svog logističkog značaja za sve strane u Bosni svojevremeno dobilo status distrihta, odnosno teritorije praktično nezavisne od oba entiteta, što ga zapravo čini svojevrsnim „mini-entitetom“ koji ima svoj „pravni sistem“. Svo poljoprivredno zemljište distrihta je upisano na Brčko.


Takođe, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu Federacije (FBiH) iz 2009. godine, a za koji su glasali poslanici SDA, isto stoji odredba da je Federacija ta koja odlučuje kako će raspolagati poljoprivrednim zemljištem.
Najzad, OHR je 2010. godine doneo odluku o popisu državne imovine u i izvan BiH, kojom kao državna imovina BiH nije popisano poljoprivredno zemljište na koje se odnose izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske. Zašto? I zašto se i kako baš sada, preglasavanjem, glasovima stranaca utvrđuje da to jeste imovina BiH?
U tom smislu je moja tvrdnja da su državne institucije u oba slučaja samo „izvršioci“ i da se to lako prepoznaje.

Zašto verujete da se ovde radi pre svega o delovanju Vatikana, a ne o specijalnoj operaciji NATO-a ili engleskih tajnih službi protiv Srba kao „malih Rusa“?


Pa, odmah da kažem da prvo ne isključuje drugo kao i da nije nemoguća sinergija sva tri elementa koja ste pomenuli. No, Srbi kao narod moraju jednom zauvek naučiti da su po njihove nacionalne, pa ako hoćete i životne interese jezuitski generali mnogo veća pretnja od NATO generala, prosto zato što su na višem nivou svetske moći. Uostalom, među NATO generalima imate dosta Jezuita koji glavna naređenja ne dobijaju u Briselu, već u Vatikanu. A članovi tog reda sede i u onim strukturama koje odlučuju o tome kako će se dizati ruke stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.


Ali, hajde da se malo vratimo Vatikanu, odnosno njegovom mestu u „dubokoj državi“, budući da on poseduje neizrecivu snagu i finansijsku moć, koju je stekao otimajući tokom istorije neprocenjive vrednosti drugih naroda u svetu i njegovom milenijskom nastojanju da potisne pravoslavlje u jugoistočnoj Evropi i ne dozvoli njegov izlaz na istočnojadransko primorje.


Da ne idemo dalje u istoriju podsetimo se samo najdirektnije uloge koju je Vatikan imao u razbijanju sve tri Jugoslavije, a uskoro kada se otvore arhivi, barem delimično će te saznati kakvi su bili odnosi i sa Hitlerom itd. U tom smislu možemo posmatrati i čitav projekat tzv. „nezavisne Crne Gore“ i podsetiti se zvonjave sa rimokatoličkih crkava nakon referendumske krađe 2006. godine. U Crnoj Gori se ne radi samo o jednom Zakonu koji je donet tek tako, već o Zakonu koji otvara prostor za stvaranje nove državne crkve koja treba da u prvom koraku ospe i podrije snagu postojeće, a u narednom da je potpuno istisne. Potpis Svete stolice tu je očigledan.


Situacija u BiH je znatno složenija i zamršenija s obzirom na „treću stranu“, ali nema dilema da se želi jasno oslabiti srpski faktor i da jaka i stabilna republika Srpska smeta Vatikanu baš koliko bi mu smetalo i da je uopšte nema.
Ovde bih dodao svakako i projekat stvaranja ukrajinske pravoslavne crkve iz oktobra 2018. godine koji ima puno sličnosti sa ovim što se sada dešava u Crnoj Gori, a gde je pečat Vatikana takođe očigledan. Vatikan je svuda gde ima svoju sferu interesa, a u srpskim zemljama je ima itekako.

Uostalom, kako bi Vi protumačili odevanje naše predsednice na nedavnom prijemu kod Pape, gde je bila sa predsednikom Dodikom? I, uopšte, koja je konotacija njenog boravka tamo, jer predsednik Dodik je bio u svojstvu predsedavajućeg Predsedništva BiH?


Pa, ne bih se baš fokusirao na boju i oblačenje. Ako predsednica nije u žalosti, crna boja može značiti bilo šta. Crno je, recimo, boja ustaštva, ali i boja skromnosti u pravoslavlju. Ali, njena audijencija kod Pape svakako nešto govori, i o politici Vatikana i o njenoj politici. Jer, nema sumnje da je činjenica da Republika Srpska ima svoga diplomatu u Vatikanu a nema u dosta drugih prijateljskih zemalja, nešto govori. Ne mislim da je to loše, ali je svakako zanimljivo. No, hajdemo dalje.


Uticaj Vatikana vidite i u poslednjim aferama vezanim za smenu državnog tužioca u Hrvatskoj zbog članstva u masonskoj loži „Veliki Orijent Hrvatske“. Šta se zapravo tamo dešavalo, jer koliko mi je poznato „Veliki orijent Hrvatske“ je loža čiji su brojnost i uticaj rapidno rasli poslednjih par godina u svakom smislu, a Vi ste koliko se sećam svojevremeno bili na osnivanju ove Lože i unošenju Svetla toj objedijenciji, kao Mason najvišeg stepena – SOVEREIGN GRAND INSPECTOR GENERAL – 33 stepena ,


Dobro Vam je poznato. I upravo način na koji su se neki istaknuti članovi ove lože našli u centru medijske afere ukazuje na to koliki je uticaj Vatikana na zvaničnu hrvatsku politiku, jer poznato je da Vatikan u masonskoj Svetlosti vidi nepomirljivog neprijatelja svom uticaju.


Dakle, trojica novinara nedeljnika „7Dnevno“ pokušala su da ucene uglednog oftalmologa Nikicu Gabrića, osnivača i direktora Specijalne bolnice za oftalmologiju „Svetlost“, pripadnika lože „Veliki Orijent Hrvatske“, tražeći od njega 27.000 evra kako ne bi objavili fotografije na kojima se vidi njegovo učešće u masonskoj ceremoniji. On je to odbio i oni su te fotografije objavili kao deo serije tekstova u kojima su ga nazvali šefom masonske lože.


Kada je on slučaj prijavio vlastima umesto istrage o vinovnicima dela ucene u prvi plan je izašla informacija da je državni tužilac Hrvatske gospodin Dražen Jelenić takođe mason i protiv njega je otpočela strahovita medijska hajka koja je u potpunosti potisnula činjenicu da je jedan posve drugi čovek bio žrtva medijske mafije. Oglasilo se prvo ministar pravde, a zatim i predsednik vlade sa ultimatumom Jeleniću da podnese ostavku kako ga ne bi razrešili. Maltene je ispalo kako je u Hrvatskoj veći greh biti mason nego ucenjivati ljude. Za mene ovo je jasan primer koliko Vatikan utiče na aktuelnu hrvatsku politiku, čak i kadrovski, a deo te politike je i zabrinjavajući položaj Srba u Hrvatskoj u svakom smislu.

Šta mislite da je razlog da se na neki način srpsko pitanje aktuelizuje kao izvor regionalne nestabilnosti upravo sada, bez obzira da li iza toga stoji Vatikan ili neko drugi?


Pa, možda se neki neće složiti sa mnom, za mene tu nema nikakve dileme, pogotovo što se radi o čoveku koji realizuje ideje za koje sam se uvek zalagao, kao jedan od prvih naprednjaka na Balkanu. Dakle, razlog je uspešna nacionalna politika koju je predsednik Aleksandar Vučić vodio poslednjih godina i koja je strpljivo i pametno amortizovala pritiske kojima smo bili izloženi i ojačala položaj srpskog naroda u regionu. Iako ponekad nije izgledalo tako, Vučić je vukao najbolje moguće, ili najmanje loše poteze u istorijskom cajtnotu u kome se našao srpski narod. Da li ste pre 10 godina mogli verovati da će Srbija imati 14 operativnih lovaca klase 4++, da će njen vazdušni prostor braniti najsavremeniji protivvazdušni sistem kratkog dometa na svetu i da će sve to biti nabavljeno od Rusije? Da li ste mogli pomisliti da će otpočeti proces povlačenja priznanja Kosova, a da će srpski politički lideri u BiH početi javno da iznose moje, već davno izrečene ideje, da je proces prisajedinjenja Republike Srpske sa Srbijom neminovan? Ja sam tu ideju javno izrekao i 2014. god na Skupštini Pronalazača Srbije u Beogradu.


U ostalom pogledajte: https://youtu.be/j3FxlWgTSBo


Pa, ipak, uprkos svemu Vučić se napada ne samo od prozapadne opozicije i NVO koji zapravo rade svoj plaćenički posao, već i od dela onih tvrdoglavih koji sebe smatraju patriotama. To ponekad poprima krajnje iracionalne razmere. Želim da istaknem apsurdnost napada na Vučića za ono što nesumnjivo i nadljudskim naporima dobro radi, što mnogima na zapadu ne odgovara, kao ni našim komšijama. Naravno, da biste nešto dobili nešto morate i dati, da biste negde stigli morate prvo krenuti, da biste nekog prestigli nekad morate koristiti prečice. Sa te strane predsednik Srbije je uradio i radi sjajan politički i nacionalni posao uprkos diletentizmu i nerazumevanju nekih ljudi kojima ga okružuju. Mislite li da mu je bilo lako da izdrži ono poniženje u Parizu prilikom proslave završetka Velikog rata, i da zatim onako veličanstveno ugosti Makrona u Beogradu?. Ali, Makron je od tada prema Srbiji drugi čovek! To je mudrost i veličina patriote i državnika. Podsetiću vas na velikog Miloša Obrenovića i načina kako je srpsku državu uzeo od Turaka


Generalno, Vučić je uspeo da zbuni naše strateške neprijatelje i dobije vreme da napravi mnogo toga, pre nego su shvatili da im zapravo Srbiju izvlači iz kandži u koju su je prethodni podaničko-izdajnički, političko-interesni žutokljunci dobrovoljno predali, računajući i Kosovo!


To, svakako, nije moglo trajati večno i oni sada uzvraćaju, svesni da su izgubili dragoceno vreme u kome se Srbija ponovo podigla. Otuda žurba i otvaranje svih frontova koji se prema srpskom narodu mogu otvoriti. Ali, kao što vidimo, pre svega zahvaljujući Predsedniku Vučiću i njegovom timu, srpski narod na to odgovara na pravi način, daleko spremniji na sve izazove nego pre par godina. Da i ne govorimo da je samo pre dve decenije sve bilo u ruševinama, a zemlja u potpunom haosu praktično predata petooktobarskim kolaboratorima, kvislinzima i namesništvu.

Kakva će uloga Vatikana u odnosu na „srpski faktor“ biti dalje, s obzirom na ubrzano menjanje geopolitičkih snaga u svetu?


Borba Vatikana protiv pravoslavlja je njihova strateška stvar i neće stati nikada, ali ja im ne predviđam svetlu budućnost i verujem da su ovo vremena njihovih poslednjih trzaja. Ovih dana se otvaraju njihove arhive, pa ćemo videti šta ćemo sve pronaći tamo, i šta će nam to reći o njihovoj ulozi u mnogim bitnim događajima koji su odredili sudbinu sveta kakvog ga danas znamo.


No, kako god okrenemo, mislim da stvari teku tako da će oni u relativno skorom vremenu morati da se suoče sa ozbiljnim unutrašnjim reformama, da ne kažem najblaže rečeno demokratizacijom, jer malo rogobatno zvuči za religijsku državu. Oni su uz Iran jedina verska država na svetu i kao takvi neće moći ostati van svetskih procesa koji su Iran već zahvatili i mislim da je sada već jasno i pticama da Islam neće moći da ostvari svoj cilj, a to je da vlada celokupnim čovečanstvom. O čemu Milovan Drecun, kao politički analitičar i moja malenkost kao Doktor bezbednosti putem VIKOM TV, dokumentarno emitujemo već 10 godina. Drugi odnosi, drugi prioriteti, drugi principi, pa ako hoćete i druge energije danas vladaju svetom i Vatikan će se morati suočiti s tim, posebno sa činjenicom da je odnos uzroka i posledice univerzalni zakon kome niko ne može izmaći, ni pojedinac, ni institucija.

Ovih dana u Crnoj Gori i širom srpskih zemalja čuju se pozivi na jedinstvo srpskog naroda, a solidarnost sa „Odbranom svetinja“ prenela se na celo srpstvo od Kosova do Amerike i Australije. Dakle, dešava se upravo ono što Vi već godinama promovišete kroz Vaš projekat „Srpski pijemont – Zapadni Balkan“, jačanje srpsko-srpskih veza. Da li ste srećni što vidite da se Vaša vizija ostvaruje?


Ne mogu reći da sam srećan, jer napad na srpstvo nije veseo motiv, ali mogu reći da sam veoma zadovoljan što stvari idu baš u tom smeru, na šta evidentno pokretači ovih anti-srpskih aktivnosti nisu računali. Očito nisu čitali velikog Njegoša da „Udar nađe iskru u kamenu“, jer su oni postali katalizator Srpskog jedinstva, homogenizacije, sabornosti, jedinstva, ujedinjenja ka sveukupnom zajedništvu i čvrsto povezivanje jednog dana u jednu Srpsku svetsku državu po ugledu na Ameriku i uskoro Englesku, Izrael, Rusiju, Kinu.


Ako su moj rad i sve što smo u okviru Srpskog pijemonta – Zapadni Balkan učinili, računajući i više međunarodnih naučnih konferencija, makar donekle doprineli takvom sledu događaja imam razloga da budem ne samo zadovoljan već i ponosan. https://youtu.be/id7atR6fRUM; https://youtu.be/2KwbZWV0FKo


Budući da u svom sagledavanju društvenih kretanja koristim naučnu metodologiju i multidisciplinarni pristup koji često apstrahuje dnevno političke implikacije određenih procesa i pojava, a obični ljudi ih uglavnom doživljavaju na taj način, često sam neshvaćen i kritikovan za predviđanja koja se na kraju ostvare, posebno kada ukazujem na neke negativne tendencije. Naučio sam da živim s tim.


No, projekat Srpski pijemont – Zapadni Balkan je zapravo mapa mogućeg srpskog puta za opstanak i razvoj srpskog naroda i nacije, nakon tragedije koja nas je zadesila krvavim razbijanjem Jugoslavije u kojoj su, bez obzira što joj se imalo mnogo toga prigovoriti, Srbi živeli u jednoj državi. Duh jedinstva srpskog naroda, bez obzira na kom prostoru bitiše, koji promoviše Srpski pijemont preduslov je onoga na šta kao narod imamo puno pravo – da živimo u jednoj državi, bar u onim srpskim zemljama koje se naslanjaju jedna na drugu. I taj duh jedinstva sada se pojavio kroz taj slogan „Odbrana svetinja“. To je ono na šta pokretači udara na srpstvo u Crnoj Gori i BiH svakako nisu računali. Na srpskoj crkvi, srpskoj politici i na nama, srpskim intelektualcima, je da tu percepciju značaja srpskog jedinstva artikulišemo i usmerimo ka pravim nacionalnim ciljevima. Srpski pijemont – Zapadni Balkan na kome sa svojim prijateljima i saradnicama radim godinama nudi mogući koncept i na neki način je ovo što se sada dešava u srpskim zemljama jedna od vizija tog projekta.

Iz nekih izvora informisan sam da ste se pridružili inicijativi za formiranje Svetske srpske nacije koju je grupa srpskih intelektualaca objavila na Spasovdan 2019. U Manastiru Žiča. Koliko je to tačno i šta zapravo mislite o toj ideji?


Ne može se reći da sam se pridružio, ali svakako sam podržao tu ideju, kao što podržavam svaku zdravu patriotsku ideju. https://youtu.be/Rkwu_Rl5iEc . Da se odmah razumemo, ta ideja nije ništa posebno novo, slične inicijative pojavljivale su se i ranije, ali nikada dovoljno artikulisano na način da mogu biti kvalitetno realizovane, posebno posle Obrenovića. Uostalom i projekat Srpski pijemont pominje srpsku naciju kao prirodnog nosioca nacionalne ideje.


Čini mi se da ni ova inicijativa nije dovoljno ozbiljno zaokružena u smislu realizacije ideje i ne bih voleo da sve ostane na promociji grupe ljudi na nivou nacionalnih portala. Zato sam pričao sa nekima od njih, dao niz konkretnih ideja i ponudio pomoć u naučnoj verifikaciji ove ideje kao prvom koraku njene realizacije. Rešio sam i da napišem jedan naučni rad na tu temu, kako bi se smisao i značaj ideje približili stručnoj, ali i najširoj javnosti, koja često ne pravi razliku između naroda i nacije.

U pravu ste. Šta zapravo apostrofira ideja „svetske srpske nacije“ i čime ona može pomoći realizaciju nacionalnih ciljeva?


Pa, mislim da su nosioci ove ideje prevashodno mislili na konstituisanje nacije po uzoru na velike narode koji su se konstituisali kao svetske nacije poput Amerikanaca, a mislim uskoro i Engleza, Izraelaca, itd. Ne mislite valjda da su Britanci izašli iz EU bez velikog razloga i većeg cilja? Uostalom u istoriji znamo i za jednu od najstarijih Konstitucija jednog naroda i nacije koja se uspostavila pod planinom Sinaj, (1400 godina prije Hrista). A da ne godorim sada šta je prije 800 godina uradio Sveti Sava, valjda svaki Srbin treba to da zna? Neko će reći da je to pretenciozno, neko da je staromodno, međutim postoje realni elementi na kojima bi se tako nešto moglo učiniti. Ne zaboravimo da Engleza, kada su počeli razmišljati u smislu naciona nije bilo mnogo više nego Srba, a pogledajte danas.


Bez obzira što je istorijski razvitak Srba imao svoje specifičnosti u odnosu na zapadnoevropske narode, možemo zaključiti da Srbi imaju sve komponente (upravo po zapadnoevropskim standardima) koje poseduje nacija. Imaju svoj istorijski kontinuitet, svoju istorijsku misiju, davno izgrađenu državnu svest, kao i realizaciju ozbiljne države koja je u više navrata bila integralni deo sistema evropskih država. Dakle, imaju sve elemente da budu „suverena nacija“ onako kako je u svom delu „Dijalog prošlosti i sadašnjosti“ definiše naš proslavljeni istoričar Milorad Ekmečić („suverena nacija je stvarana nesvesnim socijalnim procesima koji su trajali više vekova”).


Srpski narod je konstantno težio da ostvari svoju srpski državu gde bi se realizovala autentična srpska nacija sastavljena od svih Srba rasutih na Balkanu, no iz geostrateških interesa nekih velikih sila i verskih konfesija, koje imaju teritorijalne ili verske pretenzije na te prostore Srbi se još uvek nisu ostvarili kao realizovani nacion, mada su u više navrata bili blizu tom cilju. Stvaranje Jugoslavije pod Karađorđevićima bio je idealna prilika da se srpska nacija zaokruži i konstituiše na pravi način, ali nažalost srpska politička i intelektualna elita tada su isuviše nacionalne energije trošili na apstraktnu ideju jugoslovenstva. Posledice toga trpimo i danas.


Značaj ideje konstituisanja svetske srpske nacije danas prevashodno vidim u otvaranju prostora za realizaciju ideje svesrpskog jedinstva i suprostavljanju realizaciji projekta stvaranja „sintetičkih nacija“ iz nukleusa srpskog naroda, koji se već dugo koristi kao mehanizam za razbijanje jedinstva srpskog nacionalnog bića. Jednostavno, kao kad kupite bolji, udobniji i brži auto.

Šta je, po Vama, ta posebnost koja bi Srbe kao svetsku naciju razlikovala od drugih, šta bi bio njen specifikum?


Pa, ovako, hajde da prvo nabrojimo. U srpsku nacionalnu paradigmu ulazi pravoslavno Hrišćanstvo (Svetosavlje), slovensko, srpsko, poreklo, država po monarhijskom uzoru, jezik, svest o istorijskom kontinuumu u čijem se središtu nalazi tzv „Kosovski mit“ i svest o svojim etničkim prostorima (tzv. „srpskim zemljama“).
Istorija nam pokazuje da je najvažnija odrednica srpske nacionalne paradigme zapravo pravoslavna vera i zato je upravo ovaj segment najviše i najkonstantnije napadan. Gubljenjem pravoslavlja delovi srpskog stanovništva uvek su prelazili u nesrpske ili antisrpske etničke zajednice ili sintetičke nacije. I eto Vam odgovora na ono što imamo u Crnoj Gori!


Takođe, tu je i nacionalna svest o državi po monarhijskom uzoru, koja se bez obzira na komunistički eksperiment i pokušaj uterivanja surogat-demokratije po zapadnim modelima u našem narodu održala kao vera u jake lidere. Srpski narod će, čak i kad im najviše gunđa, uvek radije krenuti za liderima poput Miloševića, Karadžića ili, danas, Vučića koji gaze čvrsto putem koji su krenuli, nego neodlučnim i mlakim vođama, i to je ta nesvesna potreba za monarhom kao vrhovnim vođom koja dolazi iz kolektivne nacionalne svesti. Možda danas i nije idealan trenutak za vraćanje klasične monarhije, ali Srbima kao naciji svakako treba jak vladar koji će nas gurati napred. I ova Vučićeva era to pokazuje.


Veoma važnu ulogu u profilisanju nacionalne paradigme igraju kulturne vrednosti jednog naroda i njegov naučni potencijal. U tom smislu, Srpski narod poseduje i oformljene kulturne obrasce i dokazani doprinos svetskoj kulturnoj i naučnoj baštini, pa i po toj osnovi ima puno pravo da krene u proces konstituisanja svoje nacije.

Zahvaljujem na kvalitetnim pojašnjenjima, jer moram priznati da kada sam slušao jedan video u kome Paroški objašnjava ovu ideju ništa nisam razumeo. No, ja bih Vas pitao nešto što je u ovom trenutku jako bitno, a na neki način je u senci događaja u Crnoj Gori i BiH, a to je ponovni pojačani priliv migranata na ove prostore. U kojoj meri to predstavlja pretnju za ove prostore?


Predstavlja pretnju ne samo za ove prostore već za celu evropsku hrišćansku civilizaciju. O tome sam pisao u svom naučnom radu „Morbiditet nacija kao posledica ekodevastacije i pada nataliteta“ kojim je otvoren 17. Međunarodni naučni skup SQM od 23 do 25 septembra 2013. u Tivtu.
https://youtu.be/ADf6_g-DjEk .

Dakle, znatno pre pojave tzv. „migrantske krize“. U tom radu podsetio sam na čuvenu izjavu Moamera el Gadafija: „Postoje znaci da će Alah dati pobedu Islama u Evropi bez mačeva, bez oružja i bez osvajanja. Nama ne trebaju teroristi, ne trebaju nam bombaši samoubice. Preko 50 miliona Muslimana učiniće Evropu muslimanskim kontinentom za nekoliko decenija“.


Da ovo dopunim sa par svežih podataka. Prema istraživanjima koje je objavio vašingtonski Pew Research Centar krajem 2015. broj muslimana u Evropi iznosio je 25,8 miliona što je za 32% više od broja iz 2010. godine kada ih je na istom prostoru živelo 19,5 miliona. Za isto vreme broj hrišćana zbog negativnog prirodnog priraštaja (više umrlih nego rođenih) u Evropi se smanjio za čak 5,6 miliona. Kad na ove cifre dodate migrantski priliv i njegovu multiplikaciju prirodnim priraštajem jasna je namera onih koji stoje iza ovog projekta.


Što se nas tiče mislim da su naše vođe na Balkanu ipak prepoznali pravu opasnost i da već ima određenu strategiju za pristup ovoj najezdi. Jedino nisam siguran da su naši BiH političari, sposobni, stručni ili da imaju interesa, da iskoriste tu situaciju i te ljude iskoriste u našu višestruku korist i vrednost, kako će to, videćete, uraditi neke zapadne zemlje. Većini naših političara je bitno samo da vode računa o sebi, glasovima na izboru i svojoj fotelji? Imam lični eklatantni primer i dokumente o nebrizi za budućnost Republike srpske, sadašnje Predsednice Republike Srpske, iz vremena kad je bila Predsednik Vlade RS. No, to svakako nije sada tema, niti je ona jedina, niti previše važna, bez obzira na trenutnu poziciju koju zauzima.

Nismo dotakli Kosovo, a svakako se i tamo dešavaju zanimljivi procesi. Kako na to gledate u okviru opštih dešavanja u regionu, računajući i muslimanski faktor, uticaj Vatikana i geostrateške interese Rusije i Zapada?

Pa, Kosovo jeste tačka gde se zaista prelamaju brojni interesi, od onih materijalnih zasnovanih na njegovom rudnom bogatstvu i koridorima droge, do geopolitičkih i geostateških. Stanovništvo tamo jeste pretežno muslimansko, ali ne zaboravimo da se tamo nalazi katedrala „Majke Tereze“, najveća katolička bogomolja na Balkanu, izgrađena nakon pokušaja otimanja ove srpske teritorije od matice. To nije slučajno i nemojte da Vas zavarava to što Vatikan nije službeno priznao Kosovo kao državu. Tači je redovno priman na audijencije kod Pape, kao da odnosi postoje. Dakle, vatikanska priča o srpskim zemljama svakako uključuje i Kosovo, no želim reći da imam puno poverenje u Vučićevu politiku na tom prostoru i siguran sam da će uspeti, uz pomoć bratske nam Rusije, da ostvari najmanje loš scenario, jer dobar teško da je moguće za sada!


Poštovani profesore, zahvaljujem na iscrpnim odgovorima, kojima smo sigurno ponešto razjasnili o aktuelnim političkim procesima na Zapadnom Balkanu. Hvala!


Bilo mi je zadovoljstvo. Pozdrav Vašim cenjenim čitaocima!