Apsurdnost Covid „slučajeva“

Današnji naslovi objavili su da su Donald i Melanija Tramp bili „pozitivni na testu“ na covid-19. Druga tvrdnja tvrdi da je devetnaest hiljada Amazonovih radnika „dobilo“ covid-19 na poslu. Obe ove pseudostorije sigurno će zapaliti još jednu apsurdnu medijsku pomamu.

Kao i uvek, priča se stalno menja: Setite se respiratora, poravnajte krivu, naredne dve sedmice su ključne, itd.? Sećate li se Nensi Pelosi u Kineskoj četvrti još u februaru, koja je pozivala sve da je posete? Sećate se da je Fauci odbacivao maske kao beskorisne? Zašto bismo verovali u bilo šta što nam politički / medijski kompleks sada govori?

Pa šta ovi naslovi zaista znače? Šta je zapravo covid „slučaj“?

Od početka izbijanja koronavirusa, većina američkih medija bila je izuzetno lakoverna i saučestvovali su u izveštavanju. Novinari gotovo jednolično promovišu ono što možemo nazvati narativom „zaključavanja“, a to je preterano preuveličavanje rizika od Covid-19 koje bi poslužilo političkoj agendi. Oni će možda biti motivisani da politički povrede Trampa, da promovišu socijalističku „novu normalu“ ili jednostavno da podstaknu više klikova i pregleda. Loše vesti se prodaju. Ali pristrasnost je jasna i neporeciva.

Ovo objašnjava zašto se u medijima tako labavo koriste izrazi „slučaj“ i „infekcija“, do te mere da aktivno dezinformišu javnost. Svi beskrajni razgovori o testiranju, testiranju, testiranju služili su zatamnjivanju dve važne činjenice. Prvo, sami testovi su gotovo do granice smeha nepouzdani u stvaranju i lažnih pozitivnih i lažnih negativnih rezultata. A u čemu je poenta? Da li ćemo ponovo i ponovo testirati ljude, svaki put kad izađu po namirnice ili nalete na komšiju? Drugo, otkrivanje čestica virusa ili kapljica u respiratornom traktu čoveka govori nam vrlo malo. To nam sigurno ne govori da su ljudi bolesni ili da prenose bolest bilo kome.

Uzmite potpuno zdravu osobu bez posebnih simptoma i uzmite joj bris iz unutrašnjosti nosa. Ako kultura pokazuje prisustvo stafilokokusa aureusa, da li insistiramo da imaju infekciju stafilokokom? Kada se neko vozi na posao bez nezgode ili incidenta, da li kreiramo statistiku o njihovoj izloženosti saobraćaju?

Virus nije bolest. Samo vrlo mali procenat onih koji su izloženi samom virusu – SARS-CoV-2 – pokazuju bilo kakvu vrstu akutnih respiratornih simptoma ili ono što možemo nazvati „koronavirusnom bolešću“.

Jedina značajna statistika pokazuje učestalost ozbiljnih bolesti, hospitalizacije i smrtne slučajeve. Najvažnija statistika među njima je stopa smrtnosti od infekcije (IFR). Podaci prikupljeni do jula pokazuju da je IFR za mlađe od četrdeset pet godina zapravo niža od one kod običnog gripa. IFR od covid-19 raste za starije od pedeset, ali teško da je to smrtna kazna. Podaci ne razdvajaju one sa već postojećim zdravstvenim problemima uzrokovanim gojaznošću, dijabetesom i srčanim bolestima. Kada bismo mogli da vidimo podatke samo za sasvim zdrave ljude mlađe od pedeset godina, brojevi bi bili još umirujući.

Blagi ili asimptomatski covid slučajevi su zapravo besmisleni. Svet je prepun bakterija i virusa, a zbog njih ponekad nam i pozli nekoliko dana. U svetu postoje milioni bakterija i virusa svuda oko nas, na našoj koži, u nosu i respiratornom traktu, u našim organima. Treba da živimo s njima, zbog čega svi imamo imuni sistem dizajniran da nam pomogne da koegzistiramo i prilagodimo se organizmima koji se stalno menjaju. Antitela razvijamo prirodno ili pokušavamo da ih stimulišemo pomoću vakcina, ali na kraju se naš imuni sistem mora nositi sa covid-19. Virus će uvek biti tamo, sa druge strane bilo kog zaključavanja ili maske – tako da bismo mogli i da nastavimo sa tim.

Od prvog dana fokus bi trebalo biti na jačanju imuniteta vežbanjem, svežim vazduhom, sunčevom svetlošću, pravilnim dodacima ishrani i promocijom opšteg blagostanja. Umesto toga, naši političari, birokrate i mediji insistirali su na blokadi poslovanja, zatvaranju škola, distanciranju, izolaciji, maskama i fatamorgani brze, efikasne vakcine. Kao i kod gotovo svega u životu, intervencija države pogoršala je situaciju. Možemo se samo nadati da će mnogi guverneri biti sklonjeni sa funkcije, bilo opozivom ili na sledećim izborima. Nekoliko, uključujući Endrua Kuomoa u Njujorku i Grečena Vitmera u Mičigenu, trebali bi se suočiti sa krivičnom prijavom zbog svojih nezakonitih edikata. Ne postoji izuzetak za odgovarajuće postupke za „javno zdravlje“.

Zaključavanje nikada nije bilo opravdano, ni u pogledu rizika od covid-19, ni u pogledu poljuljane ekonomske trgovine, koja će se osećati decenijama. Oni sada sigurno nisu opravdani, s obzirom na sedam meseci dodatnih podataka koji pokazuju da prenos i smrtnost covida-19 nisu naročito loši od prethodnih pandemija SARS-a, svinjskog gripa ili pandemije ebole. Još uvek ne znamo koliko je od prijavljenih dvesta hiljada američkih smrtnih slučajeva od covid-19 zapravo uzrokovano respiratornom bolešću SARS-CoV-2, ili jednostavno odražavaju ljude koji su umrli od drugih uzroka nakon izlaganja covidu-19. Znamo da šteta uzrokovana zaključavanjem daleko premašuje štetu koju stvara virus covid-19.

Imali smo skoro osam meseci života i slobode koji su nam ukrali političari i njihovi saučesnici u medijima koji promovišu histeriju. Koliko ćemo još prihvatiti?

Piše: Jeff Deist

Izvor: Mises Institute, 02.10.2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate to: