Како школе доприносе аутошовинситичкој орјентацији друштва кроз примјер дана заљубљених?

Društvo Kolumna

14. фебруар. Још један дан великих конзумеристичких остварења и идеолошке индоктринације. Глобалистичка тачка на календару је за собом повукла параван једне мирољубиве кампање која пропагира искључиво љубав и морлне принципе.

Карктеристично за велике и преломне историјске тренутке код Срба, увијек испливају аномалије које су и одлични индикатори људске неосвијештености. Уз преокупацију Амазонијом, содомистичким правима, те ватром у Аустралији пожар се разбуктао у нашем дворишту. И даље смо у ватри најчешће и несвјесни тога. Цијела једна генерација која је прикључена том „космополита” активизму на уштрб егзистенције свога народа се заправо „регрутује“ у млађим данима док још неформиране личности нису у могућности да сагледају све аспекте друштвених догађаја. Ту на сцену ступа школовање дјеце, гдје школа чија и основна сврха јесте учење појединца етичким вриједностима и подизање националне свијести одступа од своје сврхе, те управо дјелује супротно. Већ дуги низ година школе широм Републике Српске и Републике Србија умјесто својих ослободилачких фебруарских празника

обиљежавају управо „дан заљубљених“ .

14. фебруар 1804. године

Погледамо ли кроз историју управо су школе дале темеље нашим знаменитим људима за борбу против окупације. Била то суптилна или директна окупација. У мору примјера један од репрезентативних јесте „Средњошколски центар“ у Источном Сарајеву

који већ годинама обиљежава овај „празник“ . За објективан поглед на цијелу ситуацију битно је нагласити да ће се 16. фебруара у Источном Сарајеву одржати једна од највећих литија у историји самог града. Управо у овом тренутку на дан отпора вјековне окупације сатисфакцију ученицима и школским структурама које објеручке прихватају овај „обичај“ представља управо писање писама без икакве поенте. Дешава се најгори културоцид, а  управо књиге су замијењене чувеним звонима и прапорцима. Како је велики српски ум Владислав Петковић Дис рекао прије сто година :

„ Обесисмо све празнике и трибуне

гојимо се од грехова и од блата“ .

Послије сто година управо наше генерације настоје да објесе све празнике и трибуне, те да то прославе и прогласе као јуначки чин. Савјет ученика као главни организатор јесте показатељ управо дјечије несвјесности, али чије су главне ингеренције запитајмо се? Управа сваке школе у Републици Српској и Републици Србији је дужна из етичких разлога да укине било какво обиљежавање западних и неслужбених празника, јер немојмо се сутра зачудити кад цијеле генерације почну да грабе за свим аутошовинистичким, јер кад нестанемо као народ, онда је за све касно.

Источно Сарајево 2018.
Источно Сарајево 2019.
Источно Сарајево 2020.

Аутор: Павле Тушевљак

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *