Kultura sećanja: Na Kajmakčalanu

Književnost Kultura

Beograd – Minulog septembra navršilo se tačno 103 godine od najkrvavije pobede srpske vojske u Velikom ratu, bitke na Kajmakčalanu. Kajmakčalan je najviši vis planine Nidže, koja se onda nalazila na granici Srbije i Grčke. Tog septembra, 1916, srpska vojska je prvi put posle Albanske golgote stupila na tlo Srbije.

Celo ovo područje, na neverovatnih 2.521 metara nadmorske visine, je jedno ogromno stratište naših dedova i pradedova, srpskih ratnika na Solunskom frontu. Nema sela i crkvišta u okolini ove planine (a o šumama da i ne govorim) da nema neko groblje iz ovog doba.

Tragajući i raspitujući se za sudbinu dvojice svojih pradedova, koji svoje kosti ostaviše na teritoriji makedonskog bojišta, stigao sma do ovih svetih mesta.

Ne može čovek biti ravnodušan pred prizorima tolikog broja ljudskih skeleta, kada uđete u kosturnice gde su pohranjeni posmrtni ostaci ovih div-junaka.

Video sam i Natalijinu ramondu – jedinstveni, samonikli cvet, koji na celom svetu raste jedino ovde, na obroncima planine Nidže, i to iz ratničkih grobova. Članovi vojnog saveza ,,Velike Antante“, ustanovili su značku (ili broš) u obliku ovog cvetića. Svakog 11. novembra, kad se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ovo obeležje se deli i kači na levu stranu grudi.

Ovaj cvetić nazivaju i Feniks. On ima neverovatnu prirodnu mogućnost da se uz malo vlage i sunčeve svetlosti, iako potpuno uveo, regeneriše i oživi, vraćajući se u prvobitno stanje svežine. Oživljava baš kao Feniks iz pepela, odnosno, baš kao srpska vojska posle stradanja po bespuću albanskih planina 1915.

Ovo cveće je posvećeno Srbima, jer su posle ogromne golgote i biblijskog stradanja u Velikom ratu uspeli da se oporave, ožive i pobede svog neprijatelja, oslobađajući pritom svoju Otadžbinu iz koje su nasilno pre toga potisnuti i isterani.

Ovo cveće je ime dobilo po Kraljici Nataliji Obrenović, pa ga nazivaju Natalijina Ramonda. Niko ga na obroncima planine Nidže i Kajmakčalana nikad nije posadio. Samo je tu niklo i procvetalo iz grobova srpskih rodoljuba, koji tu na tom mestu ostaviše svoje kosti.

Narod ga je prekrstio u cvet zvani Zaspanka.

“Srpske novine“, glasilo OSČ “Ravna Gora’, Čikago, 1. oktobar 2019.

PIŠE: Dragan TOPALOVIĆ

Izvor: Pogledi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *